Saopštenje je objavljeno na ruskom jeziku na avtonom.org, medijskom projektu koji se razvio iz libertarijanske komunističke mreže Autonomna akcija.

---

“Ne ratu među nacijama! Nema mira među klasama!” Mural u Moskvi koji promoviše Autonomnu akciju.

Juče, 21. februara, održan je vanredni sastanak ruskog Saveta bezbednosti. U okviru svog teatralnog nastupa, Putin je naterao svoje najbliže saradnike da ga javno “pitaju” da prepozna nezavisnost takozvanih “narodnih republika”, Narodne republike Luhansk [LPR] i Narodne republike Donjeck [DPR] u istočnoj Ukrajini.

Prilično je očigledno da je u pitanju korak prema dodatnoj aneksiji ovih teritorija od strane Rusije - bez obzira na način na koji je to formalizovano (ili nije formalizovano) u legalnim terminima. Naime, Kremlj više ne priznaje LPR i DPR kao delove Ukrajine i načinio je od njih svoj protektorat. “Prvo priznavanje nezavisnosti, a potom aneksija”: ovaj tok se već pokazao efikasnim po pitanju Krima 2014. To se jasno da razaznati i na osnovu bezvezne rezervisanosti Nariškina na sastanku Saveta bezbednosti (“Da, podržavam ulazak ovih teritorija u Rusku Federaciju).¹ S obzirom da je sastanak, kako se ispostavilo, bio emitovan sa snimka [a ne uživo], a ova “rezervisanost” nije isečena nego uključena u krajnji proizvod - nagoveštaj je jasan.

U “apelu narodu” te iste večeri, Putin se “složio” sa ovim zahtevima i priznao LPR i DPR kao nezavisne države. Naime, on je izjavio sledeće: “Donosim mir Donbasu, i ukoliko Ukrajina bude pravila nevolje, može da krivi samo sebe, mi je ni ne smatramo državom, pa ćemo joj uzeti još više.” Prema Putinovom dekretu, ruske trupe već stupaju na teritoriju LPR i DPR. Ovo je jasna pretnja ostatku Ukrajine, a pre svega delovima Luganska i Donjecka koji su i dalje pod kontrolom Ukrajine. U pitanju je prava okupacija [do sada su Lugansk i Donjeck bili okupirani posredno].

Ne želimo da podržavamo nijednu državu. Mi smo anarhisti i kao takvi protiv smo bilo kakvih granica između nacija. Međutim, takođe smo protiv ove aneksije jer ona samo uspostavlja nove granice, a odluku o njihovom stvaranju doneo je jedan autoritarni vođa - Vladimir Putin. U pitanju je ruski čin imperijalističke agresije. Ne gajimo nikakve iluzije o državi Ukrajini, ali nam je jasno da ona nije glavni agresor ove priče - ovo nije sukob između dva jednaka zla. Pre svega, u pitanju je pokušaj ruske autoritarne vlade da reši svoje unutrašnje probleme kroz “mali pobednički rat i akumulaciju zemlje” [aluzija na Ivana III].

Sasvim je verovatno da će režim u Kremlju režirati nekakav spektakl u vidu “referenduma” u aneksiranim teritorijama. Takav performans je već izveden u DPR i LPR u 2014, ali čak ni Moskva nije priznala njegove rezultate. Sada je, po svemu sudeći, Putin odlučio da to promeni. Naravno, ne može biti reči ni o kakvom “slobodnom i tajnom glasanju” na ovim teritorijama - one su pod kontrolom militarizovanih bandi koje su u potpunosti potčinjene Moskvi. Protivnici ovih bandi i integracije sa Rusijom su ili ubijeni ili su naterani na emigraciju. Samim tim, svaki “referendum o povratku Donbasa poput izgubljenog broda svojoj matičnoj luci” biće propagandna laž. Stanovnici Donbasa će moći da formulišu svoju odluku jedino kada trupe svih država, a pre svega Ruske Federacije, napuste ove teritorije.

Priznavanje i aneksija DPR i LPR neće doneti ništa dobro stanovnicima same Rusije.

Prvo, to će u svakom slučaju voditi ka militarizaciji svih svera života, još većoj međunarodnoj izolovanosti Rusije, sankcijama i opadanju opšteg bagostanja. Obnavljanje uništene infrastrukture i uvođenje “narodnih republika” u državni budžet neće biti besplatno, nego će koštati na milijarde rubalja koji su mogli da budu potrošeni na obrazovanje i zdravstvo. Nema nikakve sumnje da jahte ruskih oligarha neće biti ništa manje, ali će svi drugi iskusiti teže uslove života.

Drugo, oružani sukob sa Ukrajinom verovatno će se pogoršati što znači da će još vojnika i civila biti ubijeno ili povređeno, još gradova i sela biti razoreno, još krvi proliveno. Čak iako sukob ne eskalira u svetski rat, Putinove imperijalne fantazije nisu vredne ni jednog jedinog života.

Treće, to će dodatno proširiti takozvani “Ruski svet”: suludu kombinaciju neoliberalne oligarhije, rigidne centralizacije moći i patrijahalne imperijalne propagande. Ova posledica nije tako očigledna kao rast cene kobasica i sankcije na pametne telefone - ali je dugoročno znatno opasnija.

Pozivamo vas da se suprotstavite Kremlju svim sredstvima koje smatrate odgovarajućim. Protiv zauzimanja teritorija pod bilo kakvim izgovorom, protiv slanja ruske vojske u Donbas, protiv militarizacije. I na kraju, protiv rata. Izađite na ulice, proširite glas, razgovarajte sa ljudima oko vas - znate šta treba da uradite. Nemojte ćutati. Preduzmite mere. Čak i mali šraf može zaglaviti zupčanike mašine smrti.

Protiv svih granica, protiv svih imperija, protiv svih ratova!

-Autonomna akcija

cdn.crimethinc.com/assets/articles/2022/02/22/2.jpg

---

Further Reading

• War and Anarchists: Anti-Authoritarian Perspectives in Ukraine
• Ukraine: Between Two Fires
• Kazakhstan after the Uprising
• Belarus: “When We Rise”—A Critical Analysis of the 2020 Revolt against the Dictatorship